Ћирилица  |  Latinica  |  English  |  
       
 
Насловна  >  ПИО Власина  >  Риболовне основе
 
Састав рибљег фонда Верзија за штампу
  Salmo trutta - Поточна пастрмка
  Oncorhynchus mykiss - Калифорнијска пастрмка
  Anguilla anguilla - Јегуља
  Alburnus alburnus - Укљева
  Alburnus albidus - Плашица
  Scardinius graecus - Грчка бодорка
  Carassius auratus - Бабушка
  Carassius carassius - Караш
  Ctenopharyngodon idella - Бели амур
  Cyprinus carpio - Шаран
  Leuciscus cephalus - Клен
  Barbus peloponnesius - Поточна мрена
  Rutilis macedonicus - Мергур
  Rutilus basak - Грунец
  Rhodeus sericeus - Главчица
  Tinca tinca - Лињак
  Ictalurus nebulosus - Цверглан
  Lepomis gibbosus - Сунчица
  Perca fluviatilis - Гргеч

Састав рибљег фонда на подручју предела изузетних одлика "Власина“ процењиван је на основу експерименталног излова током летњег периода године и то на истим профилима на којима су вршене и анализе абиотичких и других биотичких параметара. Експериментални риболов на притокама извршен је електроагрегатом на дужини сектора од 50 м од једне до друге обале. На акумулацији Власина рибе су ловљене мрежастим алатима ширине окаца од 15, 30 до 100 мм. Осим излова, састав, а посебно квантитет рибљег фонда процењиван је и на основу упоредне анализе снимака добијених сонаром, улова и анкете спортских риболоваца и више него сиромашне статистике удружења.

Табела 3. Квалитативан састав заједница риба Власинског језера

Бр. Таксон/Локалитет
1. Salmo truta Linnaeus, 1758 - Пастрмка
2. Oncorhynchus mykiss (Walbaum, 1972) - Дужичаста (калифорнијска) пастрмка
3. Anguilla anguilla (Linnaeus, 1758) - Јегуља
4. Alburnus alburnus (Linnaeus, 1758) - Укљева (укља)
5. Alburnus albidus (Costa, 1838) - Плашица
6. Scardinius graecus (Stephanidis, 1837) - Грчка бодорка
7. Carassius auratus (Linnaeus, 1758) - Бабушка (сребрни караш)
8. Carassius carassius (Linnaeus, 1758) - Караш
9. Ctenopharyngodon idella (Valenciennes, 1844) - Бели амур
10. Cyprinus carpio (Linnaeus, 1758) - Шаран
11. Leuciscus cephalus (Linnaeus, 1758) - Клен
12. Barbus peloponnesius (Valenciennes, 1844) - Поточна мрена
13. Rutilis macedonicus (Steindachner, 1892) - Мергур
14. Rutilus basak (Heckel, 1843) - Грунец
15. Rhodeus sericeus (Pallas, 1776) - Глаовице (главчица)
16. Tinca tinca (Linnaeus, 1758) - Лињак
17. Fam. Ictaluridae Ictalurus nebulosus (Le Sueur, 1819) - Цверглан
18. Fam. Centrarchidae Lepomis gibbosus (Linnaeus, 1758) - Сунчица
18. Fam. Percidae Perca fluviatilis (Linnaeus, 1758) - Гргеч (бандар)

Анализом резултата констатује се присуство 15 рибљих врста у Акумулацији Власина, што је за 1 врсту мање у односу на истраживања ихтиофауне током 1993. када је забележено 16 врста. Међутим већа разлика се запажа у квалитативном погледу. Тако се из приложеног списка рибљих врста види да током садашњих истраживања нису константоване врсте: Onchorhynchys mykiss, Carassius carassius, Barbus peloponesius и Rutilus macedonicus, а забележене су врсте које тада нису нађене и то: Anguilla anguilla, Silurus glanis и Rhodeus sericeus.

У квалитативном погледу у насељу риба акумулације Власинско језеро запажа се да доминирају рибе из фамилије ципринида (9 врста) у односу на салмониде и друге фамилије (по 1 врста).

У квантитативном погледу доминантне врсте риба су бабушка, бандар и клен (популације Leusiscus cephalus и нешто ређе Leuciscus cephalus vardarensis). Од јатних риба доминирају популације Alburnus alburnus и нешто ређе Alburnus albidus. Од грабљивица бројно је заступљен бандар и сом.

Као и у ранијим истраживањима бандар је веома бројан, али се процењује да су му популације мање бројне него ранијих година (у пробама 1993. уловљено је просечно 84 јединке, а током излова 2003. 48 јединке). За разлику од популације бандара у односу на истраживања из 1993 година запажа се висеструк пораст бројности бабушке (доминанта врста рибе у језеру), тако је током 1993 на пробним површинама уловљено просечно 18 јединки, а током 2003 године чак 56 јединки и са процентуално нешто већим учешћем мужјака. Веће присуство мужјака указује да су популације ове врсте све више стабилне у станишту Власинског језера.

Порибљавањем после 1993. године је у Власинско језеро унешен сом као нова грабљива врста. Пошто су поред 3 примерка старости 3+ у улову риболоваца константовани и примерци дужине 20 цм, тешки око 90г. Може се константовати да се сом успешно адаптирао и да се мрести у Власинском језеру, па се констатује да му је популација у порасту. Зрелост гонада код уловљених примерака била је на 4 стадијуму и код мужјака и код женки.

Клен се такође успешно прилагодио и успешно се мрести, па су његове популације у односу на 1993 вишеструко повећане (1:20) Популације шарана и лињака су повећане у односу на 1993 али се за сада не може са сигурношћу тврдити колика је успешност мреста ових риба. Популације амура на основу резултата улова и анкете риболоваца су мање у односу на период пре 10 година за више од 50%.

Од салмонидних врста константована је само поточна пастрмка и то у улову риболоваца (према анкети риболоваца сматра се да су јој популације ретке).

Анализирајући продукцију биомасе доминантних врста риба може се рећи да: бандар, клен, и сом имају добар пораст, док релативно слабије расту шаран, лињак, па и бабушка. Ово је и разумљиво с обзиром на олиго-мезотрофни статус акумулације, а и констатацију да се количина потенцијалне рибље хране у језеру у односу на 1993, смањила за више од 50%. Ово се посебно односи на фауну дна и макрофитску вегетацију, односно храну којом се примарно хране бентивори (шаран, лињак) и хербивори (амур). Међутим добар квалитет воде језера утиче да су рибе здраве и у доброј кондицији, пецају се углавном крупни примерци што је за спортске риболовце посебно задовољство.

Много је контрадикторних ставова када је у питању даљи начин порибљавања и газдовања рибљим фондом Власинског језера. Према биолошким и еколошким својствима екосистема Власинског језера, оно би првенствено требало да буде салмонидног типа. Међутим у току досадашњег газдовања оно је осим салмонидним врстама (охридска пастрмка, калифорнијска пастрмка, поточна пастрмка, златовчица и др) знатно више порибљавано (или су врсте случајно унешене) рибама из других породица посебно из фамилија ципринида и перцида. Резултат свега је садашње стање рибље фауне која би се према квантитативном и квалитативном саставу врста риба могло окарактерисати као претежно ципринидна вода.

Узимајући укратко предочено еколошко стање у Власинском језеру, а посебно новопроглашени статус - Предела изузетних одлика - даљи развој рибље фауне требало би усмеравати у два правца:

  1. Порибљавање и газдовање треба усмерити ка постепеној доминацији салмонида у односу на сада присутне циприниде.
  2. Спречавање даљег непланског уношења било којих рибљих врста, а посебно оних које су стране изворном рибљем фонду, изузев оних за које постоји реално еколошко оправдање и које могу да допринесу унапређењу рибљих насеља у језеру.

Посебну пажњу треба обратити на популацију грабљивих врста риба у језеру, јер се показало да се раније бандар, а сада и сом, добро развијају и разможавају. Правилним режимом порибљавања, ограничењем улова и/или појачаним ловом одређених врста, затим продужењем забране лова за врсте као што су шаран и лињак до половине августа због њиховог успешнијег мреста (запажено је да у просечно хладнијој води Власинског језера долази до каснијег мреста ових врста), могу се постићи добри резултати у газдовању рибљим фондом на овој изузетно атрактивној риболовној води.

Тренутно слаба продуктивност потенцијалне рибље хране у језеру (планктона, фауне дна) ограничавајаући је фактор обилнијег насељавања квалитетнијих бентивора, док са друге стране салмонидне врсте пре свега поточна пастрмка имају релативно више могућности да дођу до хране користећи пре свега храну алохтоног порекла, и то разне врсте летећих инсеката којих има у великом броју на околним ливадама око језера. Одрасле пастрмке користиле би за своју исхрану делом уклију, али и ситнијег клена.

 
Јавне набавке
YouTube канал
Уредба о заштити Предела изузетних одлика Власина
Мастер план са пословним планом развоја туризма Власинског језера
Програм управљања ПИО Власина
Програм управљања рибарским подручјем 2012-2021.
Министарство пољопривреде и заштите животне средине
Завод за заштиту природе Србије
Општина Сурдулица
Туристичка организација општине Сурдулица
Паркови Динарског лука
Предео изузетних одлика Долина Пчиње
 
         
Предео изузетних одлика Власина © 2011  |  Сва права задржана
Аутор: Агенција МИ  |  Мапа сајта  |  Посета: 1.270.660
Израду сајта суфинансирало Министарство животне средине, рударства и просторног планирања Републике Србије