Ћирилица  |  Latinica  |  English  |  
       
 
Насловна  >  ПИО Власина  >  Риболовне основе
 
Основне карактеристике вода Верзија за штампу

Основне хидролошке карактеристике

Власинско акумулационо језеро, простире се на надморској висини изнад 1000м. (само језеро на 1205 м.н.в.). Настало је преграђивањем котлине бившег власинског блата. Налази се на југоистоку Србије, на огромном планинском платоу надморске висине 1208 м. Захвата површину од око 12 км2 док је његова дужина од 13 км, а ширина око 3 км. Просечна дубина језера је око 12 м, а највећа у појединим депресијама и до 22 м. При максималној коти (1213,8м) укупна запремина воде износи 168x106 м3 и површине 16,5 км2, а при минималној коти (1204 м), 5,6 км2. Земљана брана обложена каменом налази се на источном делу његове котлине. Тако су пресечени и прикупљени многи планински потоци и долине које својом водом оплемењују само језеро. Вода се доводи преко 4 канала, док се преко пумпног акумулационог постројења Лисина (на 920 мнв) годишње препумпа чак 74.106 м3 воде која се прихвата каналом "Божица" и одводи у Власинско језеро.

Околину језера чине претежно пашњаци који су важна обележја овог краја, мада су раније вршена обимна пошумљавања.

На језеру и његовом приобаљу постоје и дан данас пловећа тресетна острва која се крећу под утицајем ветрова који овде дувају већим делом године.

Слив акумулације Власинско језеро у хидрографском погледу припада црноморском сливу. Међутим, део воде који би рекама Божицом и Стрвном доспео у Егејско море, вештачки се, поменутимм пумпно акумулционим постројењем "Лисина" пребацује у акумулацију. И ово представља занимљив пример вештачке бифуркације.

Хидрографска мреза је разбијена на повремене и сталне токове. Већина природних притока су планинске речице и потоци повременог карактера, са малом количином воде. Већи број притока је на западној него на источној обали акумулације. Најзначајније притоке на западној обали су Шаовица, Јанчин и Стевановски поток, Манојловица и Цветкова река, а на источној Бабина и Мурина река.

Област акумулације се одликује највећим коефицијентом отицања у Србији који износи више од 60% падавина. Дно акумулације Власинско језеро од шкриљастих стена обезбеђује водонепропустљивост, али се испаравањем са површине годишње губи 5x106 м3 воде. Разлика у дотицају воде у акумулацији између кишних и сушних година је знатна и износи око 52x106 м3 воде. То указује на велики значај воденог талога у њеном функционисању.

Вода се из акумулације одводи отвореним каналом трапезастог облика, обложеним каменом, дужине 660 м до тзв. Улазне грађевине у јужном делу језера. Одатле се подземним бетонским тунелом транспортује до прве у низу од 4 хидроелектране – до ХЕ Врла I.

Средња годишња амплитуда водостаја износи 1,5 до 3,5 м. Изразито ниски водостаји условљени су потребом да се произведе што већа количина електричне енергије, али и дугим сушним периодима у сливу. Или током зиме када се заледи и плитка изданска вода и када се ниво воде, односно површине леда у таквим приликама одржава до коте 1.208 м. Високи месечни водостаји јављају се у јуну и јулу. Висок водостај је је условљен отапањем снега и повећаним протицањем притока, као и јачим и чешћим кишама.

Осцилације нивоа воде значајне су за живи свет акумулације и њеног приобалног појаса. То посебно важи за приобалне делове басена на којима је и при мањем вертикалном колебању водостаја јасно изражено хоризонтално померање обалске линије.

 
Јавне набавке
YouTube канал
Уредба о заштити Предела изузетних одлика Власина
Мастер план са пословним планом развоја туризма Власинског језера
Програм управљања ПИО Власина
Програм управљања рибарским подручјем 2012-2021.
Министарство пољопривреде и заштите животне средине
Завод за заштиту природе Србије
Општина Сурдулица
Туристичка организација општине Сурдулица
Паркови Динарског лука
Предео изузетних одлика Долина Пчиње
 
         
Предео изузетних одлика Власина © 2011  |  Сва права задржана
Аутор: Агенција МИ  |  Мапа сајта  |  Посета: 1.270.615
Израду сајта суфинансирало Министарство животне средине, рударства и просторног планирања Републике Србије