Ћирилица  |  Latinica  |  English  |  
       
 
Насловна  >  ПИО Власина  >  Емералд - Еколошка мрежа  >  Приоритетне врсте  >  Сисари
 
1352 - Canis lupus - Вук Верзија за штампу

Вук или сиви вук (Canis lupus) је холарктичка врста рода Canis, сродник домаћег пса.

Особине

Величина и маса вукова варирају, услед велике површине ареала и насељавања различитих станишта. Највећи вукови (живе у шумским подручјима Летоније, Белорусије, Аљаске иКанаде) досежу дужину тела (од врха њушке до почетка репа) до 160 cm, а реп је дугачак још до 52 cm. У раменима је висок око 80 cm а могу досећи тежину до 80 kg. Најмањи вукови живе на Блиском истоку и на Арабијском полуострву. Дужина тела им је око 80 cm, тежина 20 kg а реп је дуг око 29 cm. Женке су око 2 до 12% мање од мужјака и 20 до 25% лакше од њих.

Распрострањеност

До почетка развитка пољопривреде и сточарства вук је био најраспрострањенија звијерна земљи. Био је распрострањен у цијелој Европи и Азији све до северне Африке као у северној Америци. У великим деловима тог некада дивовског подручја распрострањености, а нарочито у западној Европи и северној Америци, људи су га готово искоренили. У источној Европи, на Балкану, у Канади, Сибиру, Монголији и у мањој мери у Ирану још постоје веће међусобно повезане популације вукова. У осталим дијеловима ареала, вук се среће још само у малим, међусобно изолованим популацијама које обухватају и мање од 100 животиња.

Животни простор

Вукови живе у великом броју најразличитијих места. Захваљујући својој великој прилагодљивости, успевају да живе и у леденим подручјима Гренланда и Арктика, као и у пустињама Северне Америке и Централне Азије. Већина вукова настањује травната подручја и шуме. Данас је познат пре свега као шумска животиња, али то је последица чињенице да га је човек врло давно потиснуо с отворених подручја.

Понашање и социјална организација

Иако се у дивљини може доћи до сусрета са усамљеном јединком вука, нормалан социјални живот вукова одвија се у чопору. Вучји чопор се у правилу састоји од родитељског пара и њихових потомака, дакле, реч је о породици. Вукови (за разлику од домаћих паса) полно сазревају тек с две године и до тог вријемена остају с родитељима. Прошлогодишњи младунци помажу родитељима у подизању млађе генерације. У нормалним околностима, у јесен се вучји чопор састоји од родитељског пара, њихових прошлогодишњих, као и младунаца из те године. С достизањем полне зрелости, млади вукови по правилу напуштају територију својих родитеља и крећу у потрагу за властитим. Родитељи се зову алфа-пар и доминантнији су у односу на свој подмладак, па стога нема борби око доминације. Једино се млади вукови такмиче око позиције бета вукова. Они који не успеју да достигну овај ранг постају омега-вукови, на најнижем положају. До парења између сродника никад не долази, чак и кад не постоји други сексуални партнер. При томе, мужјак је тај који одбија парење. Раздобље скотности је око шездесет дана, а у једном леглу је у правилу између троје и седам (понекад се догоди и четрнаест) младунаца. Вукови у дивљини обично живе 8 до 9 година. Амерички бизон се брани од чопора вукова.

Исхрана

Основу вучје хране чине велики биљоједи, при томе лови ону врсту која је најчешћа у подручју на којем живи. На северним деловима територије на којем су распрострањени претежно лове учопору собове, ирвасе, срне или неку другу дивљач из породице јелена. У њихову ловину у Источној Европи спадају и дивље свиње. Редовно лове и мале глодаре као што су зечеви, кунић, кртице, пацови и мишеви. У случају несташице дивљачи, вукови ће јести и стрвину и отпатке, као и лубенице, краставце и диње. Витамине и неопходне елементе за развој организма вукови не добијају искључиво хранећи себиљоједима, него и сами једу биљну храну. У врло квалитетну храну за вукове убраја се разнобобичасто воће, као и листови неког биља и траве. Огромна и неутољива прождрљивост вукова спада у подручје бајки и легенди. Према актуелним истраживањима, годишња потреба једног вука за храном креће се између 500 и 800 kg по појединцу. У просеку, вук једе око 2 kg дневно, али се при томе мора узети у обзир и дужа раздобља у којима вук не успева да улови ништа. Занимљиво је то да, вук може појести одједном и до 10 kg меса, али он је веома сналажљив и уместо да све то лепо свари, он део тог меса поврати и закопа га као залиху. Млади вукови често лове и једу инсекте.

 
Јавне набавке
YouTube канал
Уредба о заштити Предела изузетних одлика Власина
Мастер план са пословним планом развоја туризма Власинског језера
Програм управљања ПИО Власина
Програм управљања рибарским подручјем 2012-2021.
Министарство пољопривреде и заштите животне средине
Завод за заштиту природе Србије
Општина Сурдулица
Туристичка организација општине Сурдулица
Паркови Динарског лука
Предео изузетних одлика Долина Пчиње
 
         
Предео изузетних одлика Власина © 2011  |  Сва права задржана
Аутор: Агенција МИ  |  Мапа сајта  |  Посета: 1.269.972
Израду сајта суфинансирало Министарство животне средине, рударства и просторног планирања Републике Србије