Ћирилица  |  Latinica  |  English  |  
       
 
Насловна  >  ПИО Власина  >  Емералд - Еколошка мрежа  >  Приоритетне врсте  >  Птице
 
А215 - Bubo bubo - Буљина Верзија за штампу

Буљина или велика ушара (лат. Bubo bubo) је врста птица која припада реду сова(Strigiformes), породици правих сова (Strigidae).

Буљина је највећа европска сова, крупног, збијеног тела, снажних канџи, наранџастих очију и изражених ушију. Позната је по гласу се дубоким „хуу-у“. Ова станарица је ретка врста, настањује старе шуме и стеновите брдско-планинске клисуре.

Велика ушара је на листи строго заштићених врста птица у Србији.

Опис врсте

Велика ушара или Буљина је највећа врста међу совама, а уједно и највећа у Европи и западном Палеарктику. Дужина тела је од 59 до 73 cm, распона крила 160-190 cm и маса 2-4 килограма. Она је нешто мања од орла крсташа, али је већа од снежне сове. Име је добила по великим перјаним ушкама на врху главе које немају никакве везе с ушним отворима који су ниже на глави. Код већине сова по спољашњости се не могу разликовати мужјак и женка, јер су и по боји и величини потпуно исти. Међутим, мужјак и женка буљине разликују се управо по перјаним ушкама које су код женке више спуштене надоле. Рухо јој је топле смеђе боје, прса су испругана широком пругама, „лице“ је тамно и на њему су особито истакнуте наранчасте очи.

Начин живота

Активна је углавном ноћу, од сумрака до зоре. Лет је бешуман, са меким замасима када прелеће дуга растојања. Сове буљине имају разне технике лова. Може да ухвати плен на земљи, али и у пуном лету. Исто тако могу да лове у шуми, али више преферирају отворене просторе. Могу да живе више од 60 година у заробљеништву, а у дивљини, највише око 20 година. Немају праве природне непријатеље, па су далеководи, саобраћај, као и лов главни узроци смрти. Територијално оглашавање мужјака ушаре је дубоко и звучно „хуу“ које понавља у интервалима од око 8 секунди. Женке се често оглашавају лавежом, који личи на оглашавање лисице. Хукање мужјака током мирних ноћи се далеко чује, чак 2 до 3 километра. Најчешће се оглашава у сумрак или у зору.

Исхрана

Храни се ситним сисарима, јежевима и птицама, међутим, ако јој се пружи прилика, може да улови и зеца, па чак и звери као што су куне, лисице и мачке.

Размножавање

Обитава на отвореним пределима, планинама и у шумама. Обично се гнезди на тлу или на стенма, шпиљама и полупећинама. Јаја полаже на голу подлогу. Полог се обично састоји од 2-4 јаја. Млади се изваљују из јаја након 34-36 дана. Гнездо напуштају у доби од 40 дана, а за лет су способни с 50-60 дана старости. Осамостаљују се у доби од око 20-24 недеље старости.

Распрострањеност

Ова птица данас се гнезди у брдовитим пределима на стенама и литицама, далеко од људи, иако их је код нас некада било и у рушевинама око Калемегдана. У Србији је веома ретка и угрожена, због прогањања, уништавања станишта и веровања да може да понесе јагње или овцу. Смештај гнезда је такође у стенама и рупама у земљи. На вршачким планинама је ретка и присутна као редак зимски гост.

 
Јавне набавке
YouTube канал
Уредба о заштити Предела изузетних одлика Власина
Мастер план са пословним планом развоја туризма Власинског језера
Програм управљања ПИО Власина
Програм управљања рибарским подручјем 2012-2021.
Министарство пољопривреде и заштите животне средине
Завод за заштиту природе Србије
Општина Сурдулица
Туристичка организација општине Сурдулица
Паркови Динарског лука
Предео изузетних одлика Долина Пчиње
 
         
Предео изузетних одлика Власина © 2011  |  Сва права задржана
Аутор: Агенција МИ  |  Мапа сајта  |  Посета: 1.269.951
Израду сајта суфинансирало Министарство животне средине, рударства и просторног планирања Републике Србије