Ћирилица  |  Latinica  |  English  |  
       
 
Насловна  >  ПИО Власина  >  Шумска вегетација и шумске основе
 
Шумска вегетација Верзија за штампу

Данас шумска вегетација највећу површину заузима у западном делу висоравни, на Чемернику, а веће површине под шумама постоје и на Варденику. На Буковој Глави и Плани букова шума је готово потпуно уништена и сведена је на мање и проређене састојине. На вертикалном профилу висоравни букова шума заузима појас до 1.500 m, на Стрешеру и до 1.600 m, што уједно представља данашњу горњу границу, изнад које се развија пашњачка и вегатација патуљастих жбунова, које представљају трајни стадијум у сингенези. У том појасу потенцијалну вегетацију чини шума Fagetum subalpinum serbicum, која се на овом подручју фрагментално развија због деловања зооантропогеног фактора и изражене ерозије која наступа након уништавања шумске вегетације. Осим планинске субалпске, на висоравни се развијају и други типови букових шума. Јовановић (1978), описујући станиште букве ''Злате'', наводи асоцијацију Lusulo-Fagetum moesiacae, која се развија на веома ацидофилном земљишту.

По површини коју покривају на Власинској висоравни, поред планинске букове шуме, значајем се истичу брезове шуме, које припадају асоцијацији Populus tremula-Betuletum pendula.

Шумски покривач крај речних токова је само фрагментално развијен и флористички није добро изражен. Крај мањих планинских потока и притока Власинског језера развија се вегетација јова класе Alnetea glutinose, која је представљена асоцијацијиом Salici pentandro-auritae. Крај већих планинских токова и поред реке Власине постоје мањи фрагменти врбака асоцијације Salicetum albo-fragilis, а поред неких притока Власинског језера развијају се мање састојине беле врбе асоцијације Salicetum albo-triandrae.

Букова вегетација реда Fagetalia sylvaticae на Власинској висоравни представљена је буковом планинском шумом, односно асоцијацијама Fagetum moesiacae montanum из подсвезе Fagenion moesiacae montanum, Lusulo-Fagetum moesiacae и Polytricho formosi-fagetum из подсвезе Lusulo-fagetum moesiaceae, и Fagetum subalpinum serbicum из под свезе Fagenion moesiacae. Асоцијације Lusulo-Fagetum moesiacae и Polytricho formosi-fagetum насељавају ацидофилно земљиште, на нагнутим теренима којима је изражена ерозија. Ове две асоцијације су на овим просторима фрагментално развијене и нису флористички добро изражене. Такође, и субалпијска букова шума је развијена фрагментално испод највиших врхова Варденика.

Други тип букових шума, односно свеза Fagetum moesiacae montanum обухвата климазоналне шуме југоисточне Србије у појасу од 1.000 до 1.400 m надморске висине. На Власинској висоравни подсвеза је представљена асоцијацијом Fagetum moesiacae montanum.

Асоцијација Fagetum moesiacae montanum на Власинској висоравни покрива сразмерно велике површине на Чемернику и Варденику, а мање, али флористички добро изражене састојине развијене су и на Буковој Глави и Плани.

У планинским буковим шумама добро је изражена спратовност. Спрат дрвенастих врста диференциран је на спрат високог дрвећа, спрат ниског дрвећа и спрат жбунова. У спрату високог дрвећа доминира Fagus moesiaca, осим ње јављају се Acer pseudoplatanus, Betula pendula и Populus tremula.

Едификатор спрата ниског дрвећа такође је буква. У овом спрату јављају се, осим врста из вишег спрата, Sorbus aucuparia, Salix caprea и Prunus avium. У спрату жбунова, који је знатно слабије развијен од спрата дрвећа, осим букве јављају се Ribies alpinum, Rosa pendulalina, Rosa tomentosa, Crataegus monogyna и Evonimus europeus.

У асоцијацији је добро изражен и спрат зељастих биљака. Доминантне врсте биљака су Astrantia major, Anemone nemorosa, Prenanthes purpurea, Symphytum tuberosum, Epilobium montanum, Polygonatum verticillatum, Fragaria vesca, Galium odoratum, Lusula sylvatica, Dryopteris filix-mas, Euphorbia amygdaloides и Cardamine bulbifera.

Из спрата зељастих биљака може се као засебан издвојити и спрат приземних биљака, односно маховина, који се одликује доминацијом врста Dicranum scoparium, Hylocomium splendens, Plagiochila aslendioides, Neckera complanata и Polytricchum formosum. У спрату маховина значајно је и учешће неких врста лишајева (Peltigera canina, Peltigera polydactyla, Cladonia fimbriata).

Асоцијација Populo trenuli-Betaletum pendulae је након букове шуме најраспрострањенији тип шумске вегетације на Власинској висоравни, где представља пионирски шумски стадијум у развојној серији букове шуме. Најбоље развијене састојине налазе се на Чемернику изнад реке Власине, подно Престојчеве и Дојчинове махале.

Асоцијација Populo trenuli-Betaletum pendulae је изграђена од укупно 94 врсте, од којих 13 припадају маховинама. Карактеристичне врсте асоцијације су Betula pendula и Populus tremula.

Поменуте састојине брезове шуме, које покривају готово целокупан простор испод замишљене линије од Престојчеве до Дојчине махале и изнад реке Власине. Мањи фрагменти ове шуме развијени су и са друге стране корита реке, на падинама Плане. Брезове шуме са јасиком су углавном ''галеријске'', проређене, што омогућава продор многих фотофилних врста са околних ливада и пашњака. Осим тога, и саме едификаторске дрвенасте врсте, Betula pendula и Populus tremula, имају већу потребу за светлошћу од букве, па је подмладак ових врста мање бројности у најнижем спрату асоцијације у односу на младице букве.

У асоцијацији су јасно изражена 3 спрата: спрат дрвећа, спрат жбунова и спрат зељастих биљака. Спрат дрвећа чине врсте Betula pendula и Populus tremula, којима се ретко придружује и врста Sorbus aucuparia, а на влажнијим теренима и Salix fragilis. Остале дрвенасте врсте изграђују спрат жбунова, у којем су бреза и јасика ређе заступљене. Највећу бројност и присутност у спрату жбунова достижу Salix caprea, Rosa tomentosa, Crataegus monogyna и Fagus moesiaca. Осим њих, овај спрат изграђује још 8 врста које нису забележене у спрату дрвећа.

Спрат зељастих биљака се даље може диференцирати на два подспрата, где виши подспрат чине цветнице и хамефитски жбунићи, а нижи, приземни подспрат чине маховине и лишајеви. У спрату цветница доминирају ценобионти ливадске и пашњачке вегетације, а на појединим местима изграђују га густо распоређени жбунићи врсте Vaccinium myrtillus (боровница). Често је овај спрат веома проређен, те се стиче утисак да из густог маховинског покривача ту и тамо стрче стабљике појединих цветница. У приземном слоју спрата зељастих биљака развијен је мање или више густ покривач од маховина, значајна заједничка карактеристика познатих састојина брезове шуме са јасиком је да се оне развијају на силикатним киселим подглогама, на сиромашним скелетним земљиштима, сечинама и пожариштима (Којић ет ал, 1998) и да представљају први стадијум у развоју шумске вегетације, који се надовезује на неки тип травњачке вегетације, а у перспективи се завршава климазоналном шумском вегетацијом.

Нитрофилна и рудерална вегетација заузимају мале површине око језера и насељених места. Нитрофилна вегетација припада класи Bidentetea tripartiti, а представљена је асоцијацијама Polygono-Bidentetum и Bidentetum minimae. Рудерална вегетација није довољно флористички изражена.

На подручју Власинске висоравни могу се посматрати три основна низа: низ на тресава, низ у појасу планинске букове шуме и низ у појасу субалпске букове шуме.

Примарна рецентна тресавска вегетација Власине је Potentillo-Salicetum rosmarinifoliae и представља и субклимакс на Власинској тресави, односно код ње се, услед неповољних савремених климатских прилика, примарни низ прекида, а даљи ток сукцесије одвија се плагијалним путем у правцу реценте климатогене заједнице Fagetum moesiacae montanum. Потенцијални примарни низ у условима хладње и влажније климе, каква је на овим подручјима била за време атланске фазе старијег холоцена, вероватно се настављао заједницом у којој доминантно учешће има Betula pubescens, на коју би се, да је оваква клима потрајала довољно дуго, надовезивала нека асоцијација вегетације високих тресава реда Oxyolocco – Sphagnetea. Такав низ би се завршио вегетацијом у којој доминирају јела и смрча.

 
Јавне набавке
YouTube канал
Уредба о заштити Предела изузетних одлика Власина
Мастер план са пословним планом развоја туризма Власинског језера
Програм управљања ПИО Власина
Програм управљања рибарским подручјем 2012-2021.
Министарство пољопривреде и заштите животне средине
Завод за заштиту природе Србије
Општина Сурдулица
Туристичка организација општине Сурдулица
Паркови Динарског лука
Предео изузетних одлика Долина Пчиње
 
         
Предео изузетних одлика Власина © 2011  |  Сва права задржана
Аутор: Агенција МИ  |  Мапа сајта  |  Посета: 1.270.648
Израду сајта суфинансирало Министарство животне средине, рударства и просторног планирања Републике Србије